Провинцијалка

05. јануар 1997.
Перућац

Тамо далеко преко толико градова,
Скривену под велом грешнога лица,
Чувају нечију изгубљену срећу,
А не знају да још је девојчица.

Све гладне очи упрте у њу,
Прате те покртете њене,
Може и оно што друге не могу,
Она је попут одрасле жене.

Њу новац купује крадом,
Тек маса да не примећује,
А ноћу у луксузној вили,
Елита је посећује.

Велике марке аутомобила,
Стају пред њене хотеле,
Доводе младу богати даму,
И њене обрисе беле.

Срећна је, злато и уникати,
Баш све што она пожели,
Доносе, нуде, трампе за једно,
Она се свима дели.

Срамота за њу, познату даму,
Паметна гимназијалка,
Живи на највишем трону,
Јефтина провинцијалка.