Лепа главица једне лепотице ;)
Главна страна
Увод у ГНУ/Линукс, алати
Често постављана питања ГНУ/Линукс почетника
ГНУ/Линукс програми
ГНУ/Линукс снимци екрана и изгледи програма
Дизајн и припрема за штампу
Моје еротске приче
Моје одабране песме
Мој рачунар
Моја биографија
Стране које посећујем
Контактирајте ме
-
www.urke.on.to

VIM POWERED!

» посетометар «

Рођење и одрастање

Рођен сам почетком јесени, у октобру 1977. године у Крагујевцу, граду на левој обали реке Лепенице. Оцу Михаилу сам био друго дете а мајци Мирјани прво, у оба случаја - син. Ако кога експлицитно занима, хороскопски знак ми је ВАГА а подзнак ДЕВИЦА.

Детињство сам провео у вртићу "Црвенкапа" на Бубњу, завршио основну школу "Радоје Домановић", и средњу стручну школу "Тоза Драговић" (тзв. ШУП) у Крагујевцу, чиме сам постао трговац - занимање: продавац.

Након свршене средње школе, у септембру 1997. године одлазим у војску коју сам првих девет месеци служио у Перућцу (мало место надомак Бајине Баште, у подножју планине Таре, на обали реке Дрине, испод хидро-електране "Перућац"...), а преостала три месеца у Пожеги код Ужица.

После очеве погибије у саобраћајној несрећи код Витковца на магистралном путу Краљево-Крагуејвац, априла 1998. године запослио сам се у ЈКП "Зеленило", Крагујевац, где и даље радим, тренутно на месту референта комерцијале и маркетинга. Мада није баш све ишло тако глатко од самог почетка, сада ипак није ни место ни прилика да пишем о томе (или јесте али нећу из неких личних принципа!)

У мају 1998. године сам се оженио Данијелом са којом сам у јуну 1999. године (баш након оног проклетог "рата") добио сина Михаила.

Урке ММИ
Урке ММИ
Крагујевац, октобар 2002
Мики
Михаило
Крагујевац, 8. октобар 2002

Рачунари

Децембра 1988. године сам се први пут сусрео са рачунарима. Био је то чувени Sinclair ZX Sectrum 48k. ПЦ рачунар на коме и данас радим добио сам октобра 1997. године - Cyrix 200+. На Интернет сам први пут 'излетео' почетком 2000. године, да бих се у јуну исте године придружио маси истомишљеника. Развој интелектуалне мисли у смислу мреже је прошао кроз буквалну револуцију и сада сам на нивоу који ме задовољава (можда и превише ;) А онда је март па након тога јун 2002. донео ГНУ/Линукс у моју сферу интересовања. Почетком 2003. године, тачније 04. фебруара, од новца који сам више од годину дана сакупљао, купио нови рачунар.

Инспирација

Омиљену песму која ме је пуно пута инспирисала у разним тренуцима, написао је шпански књижевник Федерико Гарсија Лорка још почетком двадесетог века. У питању је чувена Неверна жена.

Волим ~ не волим

Како то гомила "личних карти" људи на личним презентацијама налаже, ево неколико карактеристичних волим~не волим поређења, али у мом случају у мало другачијем облику. Надам се да ће вам бити занимљиво да за промену видите овако нешто.

Као аперитив пред јело волим да попијем чашу доброг црног вина (рецимо "Црни вранац", "Ждрепчева крв" и др.). Ретко кад пијем нешто друго, а ако баш мора да се догоди обично су то Виљамовка или Пелинковац. Не волим синтетичка пића (рецимо Виски, Вињак, Џин, Водка и др.). Поред свега тога, умем да попијем и по коју флашу доброг пива (најбоље црног). Када су сокови у питању, презирем "приватне скокове" и сокове "на балон", док преферирам кокаколу и тоничне воде.

Волим да поједем разне кулинарске специјалитете, а преферирам од домаћих јела пасуљ пребранац, посну сарму, сарму од зеља, а посебно роштиљ у сваком облику. Нормално, јагњеће печење не прескачем. Такође волим говеђи гулаш и грашак. Од "увезених" јела волим пицу.

Десерт обично прескочим јер се наједем предјела, али кад желим да дочекам и њега онда имам посебан програм дегустације. Зато углавном волим сочне торте и колаче. Избегавам све што у себи има орахе и шне од беланца уместо шлага. Такође, не могу да једем суве посластице. Од сладоледа издвајам боровницу.

У свакодневне активности не убрајам праћење спортских догађаја (шта више, презирем "мушке" спортове типа фудбал, кошарка, тенис...). Једино ми пажњу привлаче билијар и голф. Хајде да признам да ме одушевљавају и екстремни спортови, а посебно волим да гледам планинарење. Успут, мрзим кладионице!

Волим да гледам филмове, посебно хороре и хорор-трилере. Мрзим класичну америчку комедију која је одлика дебилизма. Волим домаћи хумор типа легендарних Маратонаца, Ко то тамо пева, Балкански шпијун и друго. Не волим позориште јер не могу да уживам у окружујућем звуку позадинске музике. Ретко када читам књиге, а волим оне са дозом еротичности, где не убрајам "женске романе", тужбалинке и приче "иди ми дођи ми" :)

Животиње умерено волим, мада их могу и мрзети, у зависности од личности (баш као и људе). Мрзим псе луталице јер са њима никад ниси начисто дал' те гледа зато што ти мисли добро или зато што планира како да те нападне. Мачке луталице изузетно мрзим. Волим папагаје и рептиле. Јежим се од бубашвабе, бубарусе, бубакице, стоноге и смрдибубе (стенице). волим бубамару и лептире, као и паукове. Ах да, мрзим још комарце и мушице :)

Боје, мириси и облици... Волим небо-плаву и пастелно-зелену боју. Нагињем ка наранџастој и крв-црвеној. Кад год је могуће користим белу, црну и сиву. Волим мирис Готијеа и зеленог Брута. Најомиљенији облик су ми троугао и квадрат са заобљеним ивицама.

Реч-две за крај

Ако кога занима, висок сам око 178 цм и тежак преко 80 али мање од 86 кг :). Мада килажу одржавам углавном непромењеном, ± 2 кг, понекад ми дође да је сведем за стално на око 75 кг. Управо сам се на овакав корак одлучио у првој половини децембра 2002, па ћемо видети крајње резултате :)

Мислим да је ово сасвим довољно за неко необавезно сазнање о мени, ко сам и шта сам. А какав сам одиста, то знају сви који су имали прилике да ме лично упознају, па питајте њих :)


Презентација је постављена у суботу, 06. јуна 2002. године
Аутор Александар Урошевић - Урке ММИ