Можеш ли...

Да ли ми можеш рећи,
Зашто смо се срели,
На линији бескрајног пута,
Који за собом вучемо и после смрти?

Да ли ми можеш рећи,
Зашто постоје такви тренутци,
У којима се заборавља све,
И предаје спајању супротних душа?

Да ли ми можеш рећи,
Зашто постоји крај,
Свега што једном изгледа,
Тако слатко и бескрајно.

Само ми то реци,
Када будеш знала.
Разумећу те.

Дали ми можеш вратити,
Део залуд утрошеног живота,
Због пар дана посвећених,
Лажној искрености.

И да ли можеш све то,
Учинити сама...
Без мене, а мени.
... Можеш ли?