Сад

Неко је рекао зашто
Све другачије јесте,
Но није истину скрио
Ко новац на дну кесте.

И онда рекао исто
Све што знамо и ми,
Реално гледано чисто
Као што лажеш и ти.

Тако се провлаче дани,
Године косе трен,
Сунце штити снове
Дрво доноси сен.

Поново данас класје
Превире изнад крчага,
Пшеница презрела греје
На лицу листовог млада.

Човек је остао скривен
Никоме не пружа руке,
Говор оста заптивен
Стављен на горке муке.