Она

14. март 1997.
Перућац

Очајна звезда лута,
Време не познаје,
Враћа се свакога пута,
Али не остаје.

Престати никада неће,
Да скреће са стазе дуге,
Увек се истом креће,
Изгореће од туге.

А туга у њој пламти,
Преплиће светлост и дане,
Гледа и увек памти,
Да су и друге саме.

Сања да ће јој прићи,
А зна да убија своје,
И никада неће сићи,
До једне такве моје.

Не жели да је бране,
И гледа око себе,
И друге остају саме,
А она сећа на тебе.

Никада није могла,
И никада моћи неће,
Нисаким није легла,
Нити је имала среће.